ZBIRKA PESAMA ZA DECU

 

         Izdavač:   APOSTROF Beograd,   2001.

 

         Strana:   48

 

         Urednik:   Srba Ignjatović

 

         Recenzent:   Momčilo Milošević

 

         Viđenja:   Sergije Lajković, Momčilo Mi-

                          lošević, Vesna Tešović

 

         Ostalo:   Po ovoj knjizi, a u režiji Momčila

                        Miloševića, Amatersko pozorište

                        iz Boljevca pripremilo je predsta-

                        vu za decu i igralo je širom Srbije.

                       

 

 

 

 

 

Knjigu možete besplatno preuzeti u elektronskom obliku sa linka:

 

http://en.calameo.com/read/0002947796d2179e14ba9

 

 

 

Dogodi se da u čitalačkoj pomami čitalac zgrabi vrednu i samim tim, prirodno, dopadljivu knjigu i jednostavno je „obeduje“ okom, sluhom i duhom, odlažući je, potom, kao dragoceno iskustvo, nezaboravnu uspomenu. U slučaju knjige pesama za decu (nepravedno i neiskreno bi bilo ne reći) i za odrasle, „Koliko dugo živi drveće“ pisca Radiše Dragićevića, žanrosvki posmatrano, autora poširokih usmerenja, stvari stoje tako da vas rukopis, naprosto, zgrabi, taman toliko da iz njegove vitalne, ljupke i preobraćujuće-zanosne nutrine, čini se, nikada ne izađete.... Knjiga „Koliko dugo živi drveće“, po mnogo čemu, može imati značenje duhovite, stihovne, kratke školske encklopedije ili značenje multidisciplinarnog zbornika neophodnih đačkih znanja, pojašnjenih dosetkom, domišljatim i neočekivanim obrtom i vrcavim humorom. Utoliko je u svemu manje čuda ako se zna, da između ostalog, u osnovi stvaralačkog promišljanja i književnog čina Radiše Dragićevića, stoji potvrđeno iskustvo hmorističara i istančani smisao i ukus za vic, aforizam i satiru.

                                                                                          Momčilo Milošević, Borba

 

... Svojom knjigom „Koliko dugo živi drveće“ po prvi put se obratio deci. Učinio je to vrlo ozbiljno, studiozno, onako kako nas je naučio da on jedino ume da radi. Pred čitaocima je 39 pesama različitih motiva, ali zato vrlo ujednačenog kvaliteta. Od prve do poslednje, svaka je obasjana osmehom koji razoružava i sugestivno prelazi na onoga ko je čita...

... Sve su pesme ispevane u prvom licu. U nekima govori odrastao čovek koji razume decu i govori njima razumljivim jezikom, ali u većini pesama lirski subjekt je dete sa svojim viđenjem, projektovanim željama ili strahovima. Iako govori kao dete, Radiša Dragićević je i kroz tu vizuru uspeo da prodene obrazovne elemente koji plene svojim nenametljivim šarmom i duhovitoću. Progovara iz ove knjige urbano, usamljeno dete željno društa, pažnje i nežnosti...

... Nepatvoreni šarm, toplina i dobronamernost uz vrcavu duhovitost čine ovu pesničku knjigu Radiše Dragićevića bliskom i deci i odraslima. Deci da bi još snažnije uživala u tome što su deca, a odraslima da bi što duže u sebi sačuvali to damaranje detinjstva.

 

                                                                                                 Vesna Tešović, Beležnica

 

 

 

 

ELEGIJA

 

Branku Ćopiću

 

daleko od polja reka njiva

ko će imena da im se seti

gura sto i osma ofanziva

sa drugim borcima u četi

 

jovanču đoku potrka strica

odvela nekud stidljiva lunja

ni dobri lijan lukavog lica

sa pljoskom poljem ne cunja

 

nit nidžin mitraljez da klokoće

nit trišin mačak da zaprede

matere deci nose južno voće

daleko čame samotne dede

 

delija novih vojske musave

godine zbrajaju magareće

nečije drukčije oči slave

u bašti sljezove boje cveće

 

a sinu s prolećem one boje

isto prozračno svetlo i ljupko

i plače ti se za onim što je

odnelo nekud životno klupko

 

samo za tek rascvalo dete

još toplo priča čitanka

orlovi i dalje rano lete

al nema više našeg branka

 

 

 

TATA I JA

 

 

mora da je to bio lep prizor

tata sedi a priča mu baka

danas ja imam svoj televizor

kao društvo kao mog ortaka

 

tata zar ne bi bilo pametnije

kažem mu dok slika brzo hrli

kupi mi jednu baku tamo metni je

mogla bi ponekad da me zagrli

 

da ga ubeđujem šta i vredi

kaže da slika podleže kvarenju

kako televizoru slika bledi

tako je baka sklona satrenju

 

jednom će veli da ostari

toliko da je ne možeš čuti

a televizor kad se pokvari

kupiću ti drugi i ćuti

 

 

 

POPAJ

 

 

iz pelena i iz gaća

tako brzo poput zmaja

sve zbog jela od spanaća

izrastao u popaja

 

bez spanaća drugog lica

ni sa kićom da se meri

ne pomaže pljeskavica

ko drugaru peri žderi

 

brzih kretnji oštra čula

bez poroka i bez pića

u zubima samo lula

pravo brdo od mišića

 

tipovima grubih šala

očas njuške porazbija

strašni badža kao ala

stalna mu je mušterija

 

ne zna poraz ni strahove

u žilama krv junačka

pesto pete ahilove

oliva mu slaba tačka

 

 

 

KAKO MOJ DEDA I JA PRAVIMO I PIJEMO VINO

 

 

bila berba da se nome hvali

brekću kola od grozdova cvasti

muskat hamburg denak afuz ali

kaplju zrna od navrle slasti

 

lete kofe nad golemom kacom

muljača je grožđa nezasita

mulja deda sa blaženom facom

pod okom mu kaplja lekovita

 

kljuk naleže u bačve do vrana

tečni nektar smešta u buriće

vinu jeste mnogo dobra strana

što se važi ko božansko piće

 

iz bureta iz božanskog vira

teče nektar sve okolo pršti

preko čaše prelima se šira

u slast pijem a deda se mršti

 

al se brzo stvari preokrenu

slatka širo kratke li si dobi

dok udari vino  promenu

dok prorade kvasci i mikrobi

 

za moj ukus vino se skiseli

iz šajtova sve se penom toči

ja se mrštim a deda veseli

spliće noge i ukršta oči

 

 

 

DEVOJČICE  SU MNOGO GADNE

 

 

fudbal ne igraju ni klikere

na ceduljama gluposti pišu

nose odreda debele cvikere

čiste su peglane i još mirišu

 

da se na drvo popnu ustručavaju

da se u travu ko mi pruće

i sve se nešto došaptavaju

prevrću oči i usta puće

 

krišom se od majki mažu

i prave nekakve spomenare

u stanju su da sve prokažu

da grublje kažem ocinkare

 

u stvari one su prave dangube

ne rade poslove neke pametne

smišljaju kako će da se zaljube

i kako će koja da se nametne

 

u meni sve više raste uverenje

devojčice su mnogo gadne

i kako može takvo stvorenje

da se nekome još i dopadne

 

 

 

KOLIKO DUGO ŽIVI DRVEĆE

 

 

da li je kraj njegovom veku

kad ga bez milosti poseku

i kada godovi mu na panju

u nepromenljivom budu stanju

 

da li je sa njime svršeno

kad padne dole skršeno

kada mu sve poseku grane

i otpreme ga put pilane

 

da li drveće više ne diše

kad kao daska zamiriše

kad stane da leti trina

sa onih svemoćnih mašina

 

stolovi stolice te okruže

kreveti da se umorni pruže

kolevka iza vrata stane

i sve nadživi ukućane